Reči imaju moć. Čovek je to shvatio još u najdavnijim vremenima, pa je rečima pokušavao da umilostivi prirodne sile, da začara ili leči. Ono što je, međutim, tekovina našeg vremena jeste mnjenje da reči imaju preterano veliku moć. Početak dvadeset i prvog veka u zapadnim zemljama obeležila je ekspanzija antiliberalne atmosfere i paničnog straha od reči, koje, poput jeresi, prete da iskvare pravoverne. Reči su danas postale toliko važne i opasne, da ćutanje postaje sve pametniji i neminovniji izbor čoveka koji razmišlja. Kao u arhaičnim vremenima, značaj koji se pridaje uticaju reči na postupke onih koji ih mogu čuti, postao je ravan dejstvu čarolije ili magije, sposobne da čoveka zavede i oduzme mu volju, a zatim da ga tako omađijanog nagoni na najstrašnije postupke. Zbog toga se danas svi oni brbljivci, koji su bili dovoljno baksuzni da se uhvate u mrežu sopstvenih, politički nekorektnih reči, krčkaju u kazanu moderne demokratije koja slobodu govora odavno ne drži visoko na listi omiljenih sastojaka. Mesto koje je nekada zauzimalo pravo na mišljenje, pa makar ono bilo potpuno pogrešno i idiotsko, zauzelo je danas pravo da se ne bude uvređen tuđim mišljenjem. A to je tačka u kojoj prestaje mogućnost svake ozbiljne rasprave. Umesto nje, u arenu javne reči nastupaju cenzura i jednoumlje.
недеља, 29. јун 2008.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
1 коментар:
u kanadi je mark steyn probudio cenzore, pogadjate, zbog "govora mrznje". inace na temu nesloboda na americkim kampusima imate odlicnu knjigu "the shadow university".
Постави коментар