Eurosong 2008: Osveta srpske frizerke

Sve u svemu, izgleda da smo imali dosta sreće. Odneli smo pobedu poslednje godine kada za takav poduhvat nije trebalo uložiti 10 miliona evra, i bili smo domaćini takmičenja verovatno njegove poslednje godine kada se održava u manje-više kompletnom sastavu. Jer, kako stvari trenutno stoje, ukoliko se okolnosti debelo ne promene u njihovu korist, zapadnoevropske zemlje, koje su poslednje decenije postepeno počele da puštaju korenje na dnu tabele, teško da će opet zagristi evrovizijsko kiselo grožđe. Jednostavno, dosadilo im je da budu deo nečega u čemu se osećaju kao autsajderi, što – iskreno rečeno – zaista i jesu.
Naime, Evroviziju su, nakon „demokratizacije“ takmičenja krajem devedesetih – uvođenjem televouting sistema – načisto preuzele pod svoje zemlje istočne polovine kontinenta, budući da su one ovo „kičasto“ takmičenje shvatile daleko ozbiljnije i ambicioznije od njegovih osnivača. Zapravo, Evrovizija je danas postala veliko kulturno bojno polje, na kome baš oni politički najmarginalniji imaju šansu da nadigraju velike igrače, i to upravo zahvaljujući svom lošem usudu, koji je doveo do toga da budu iscepkani na mnoštvo državica, a njihovi stanovnici rasejani na toliko strana, što se konačno ispostavilo i kao prednost. Rezultat je više nego drastična dominacija istočnjaka – ove godine, na levoj polovini tabele, Norveška je predstavljala jedinu usamljenu kotu zapadno od Sarajeva. A na samom vrhu tabele zavladala je prava „Džingiskanija“, kako je konstatovao slovenački kolumnista Boris Jež – Rusija, Ukrajina, Jermenija, Grčka, Azerbejdžan, Srbija, Turska, Gruzija. Sve same lokacije iz košmara za očeve evropske ideje, tamo negde izvan granica civilizovanog sveta, gde u udžbenicima zapadnih zemalja stoji samo jedno rečito „Ubi leones“, ili eventualno „vole da seku uši“.
Čak je i čuveni britanski komentator Teri Vogan najavio svoje povlačenje nakon tridesetak godina komentarisanja prenosa Evrovizije. Ser Vogan je konačno izgubio strpljenje i konstatovao da se ovde više uopšte ne radi o muzici, i da se „gvozdena zavesa“ spustila na takmičenje, samo što ovaj put iza zavese ostaju oni koji najviše i plaćaju za njegovo organizovanje – Engleska, Francuska, Nemačka i Španija. Teri Vogan je, uzgred rečeno, svojim tradicionalno ciničnim komentarima upravo i najzaslužniji što se u Britaniji ustalila predstava o Evroviziji kao vrhunskoj budalaštini dostojnoj jedino podsmeha i sarkazma, i vrednoj gledanja samo zarad Terijevih „bisera“, za čije prosipanje dobija honorarčić od tričavih 150.000 funti, jer se dobro zna da bez njega Evrovizija u Britaniji nema budućnost. Ali mada vole da nipodaštavaju takmičenje sa uobičajenom ostrvskom indignacijom, šaljući pesme osuđene na propast i ne ulažući ni penija u njihovu promociju, Britancima se očigledno nimalo ne dopada kada na njemu loše prolaze, i kada kojekakve „srpske frizerke“ (kako je prošle godine britanski Tajms komentarisao Marijin trijumf) počnu da svojim glasovima utiču na odluku o pobedniku. Naravno, nisu Britanci baš tako naivni – znaju oni i razlog zbog kojeg je njihov sjajni Endi Ebrehejm, kojeg je Ser Teri toliko nahvalio, tako loše prošao – istočna Evropa je veoma rasistička, a siroti Endi je crn, i još uz to musliman. Pored nas, poznatih eksploatatora drugih rasa, nije imao ni šanse. Da, to je pravi razlog...

Ceo tekst na: http://www.nspm.org.yu/kulturnapolitika/2008_papan_9esong.htm


Jovana Papan


Copyright by NSPM http://www.nspm.org.yu/