Светице, домаћице, принцезе

Јована Папан

уторак, 17. март 2009.

Својевремено, када се у Србији појавио приручник у издању Светигоре „Шта треба да зна свака православна девојчица“ изазвао је праву лавину критика и згражавања јавности. У медијима су се потанко препричавали "скандалозни" детаљи из књиге – да телевизор „разорно и погубно делује по здравље“, да компјутерске игрице „изазивају зависност и острашћеност“ те да онај ко их игра постаје „роб мрачне силе“, да књиге попут романа Александра Диме „остављају на души ружан траг, уче лажи, лицемерју и разузданости“ и да су најбоља литература за девојчице "Житија светих". Такође, да девојке које се шминкају „служе ђаволу“, а да 80% девојака које раде за рачунаром остаје стерилно. Да су жене у периоду менструације нечисте, а сваки сексуални однос, укључујући и брачни, велики грех уколико му циљ није рађање деце. Да је добра и пријатна нарав најбоља врлина жене, а њен задатак да буде украс, итд.1

>>Цео текст

"Школа без казне"

субота, 07. март 2009.

Протекле недеље највећи проблем Србије биле су две девојчице од девет година. Прича о близнакињама К. П. и В. П. из једне београдске школе које су месецима малтретирале своје школске другове, шамарале их и убадале оловкама, није се „скидала“ са ТВ-екрана и насловних страна. Родитељи осталих ученика су протестовали, школски инспектори писали записнике, психолози коментарисали, а једино се председник Србије још није огласио по овом питању. Као и увек, закључак је био исти: данашња деца су плод једне културе насиља, она су „пуна негативне енергије“, а за то су криви ратови, незапосленост, сиромаштво, телевизија, компјутерске игрице.

>>Цео текст

Мала бара

Јована Папан
среда, 18. фебруар 2009

Београду је довољно 4.752 такси возача, каже озбиљна студија коју је наручила Скупштина града. Пошто их тренутно има 7.635 регистрованих, то значи да улицама града сада крстари скоро 3.000 такси возила „вишка“. Просто је невероватно у каквој смо заблуди живели. Мислили смо да таксисти, њихова удружења и картели раде шта им се хоће зато што је премало конкуренције и зато што су моћни, али они то заправо раде зато што их је превише.

Цео текст>>

Рука која држи даљински

Јована Папан

петак, 13. фебруар 2009.

Премијера новог ТВ квиза „Тренутак истине“, у коме се новчана награда стиче одговарањем на најинтимнија питања уз надзор детектора лажи, приковала је уз мале екране преко два милиона гледалаца у Србији. Већ сутрадан, у јавности је завладала права морална паника...

>>Цео текст

Народе британски!

Јована Папан

петак, 06. фебруар 2009.

Прошле године у Београду, Енди Ебрехејм завршио је на дну eвровизијске табеле. Претпрошле године у Хелсинкију, „Скуч“ је заузео претпоследње место. Oве године, Британија је одлучила да себи не дозволи ново брукање. Односно, да барем то покуша.

>>Цео текст

Рањени јастребови

Јована Папан

среда, 28. јануар 2009.

"Каква апологија кича", "малограђанштина", "мизерне уметничке вредности", анализа која "није примерена часопису који се представља као "часопис за политичку теорију и друштвена истраживања"", итд. Оваквим епитетима многи коментатори устремили су се на текст о серији "Рањени орао", који је недавно објављен на сајту НСПМ...

>>Цео текст

Мршаве оптужбе

Јована Папан
(Одговор Растиславу Динићу)
среда, 21. јануар 2009.

Из мог кратког коментара „Дебели разлози“ Ви сте ишчитали више него што би и најинтуитивнији лакановац успео да ишчита из бајке о Црвенкапи и вуку. Ево, покушаћу да проникнем у своја скривена значења и појасним шта је писац заиста хтео да каже. Прво, наводници. Вама је сумњиво то што ја под наводницима називам проглашавање хомосексуалаца болесницима – „монструозном“ теоријом – можда ја мислим да је то тачно?

>>Цео текст

Дебели разлози

Јована Папан

уторак, 13. јануар 2009.

Времена се мењају. Ето, на пример, хомосексуалци до скора нису могли ни да сањају да ће стећи право на усвајање деце. Штавише, наука их је сматрала болесницима. Данас, такве "монструозне" теорије користе се као школски пример научних предрасуда, а хомосексуалци важе за брижне родитеље пуне љубави. Не, наука данас није више тако субјективна. Данас децу не могу да усвајају само заиста неподобни људи. На пример, дебели људи. >>Цео текст